Moj dečko

Moj dečko vozi zlatni BMW s četiri auspuha. Nema veze što ima napadan ukus u automobile jer znam da me voli. On ponekad vozi i motor yamahu od čijeg zvuka staricama zastaje srce, ali to ne vozi kad smo skupa jer motori nisu za mene. Ima veliki lanac oko vrata i rekao je da će si kupiti zlatni rolex. Zaustio sam mu reći da bi možda srebrni bio ljepši, ali protrljao je tada svoj nos u moj obraz pa sam izgubio misao. Moj dečko voli one široke američke šilterice. Ja ih ne volim ali volim njega.

U restoranima se nikad ne iščuđuje visini računa i pita me zašto naručujem samo glavno jelo i zašto ga čudno gledam kad konobaru da napojnicu koja je veća od moje dnevne plaće.  Dobra i loša vina razlikuje kao ja crno i bijelo i smije mi se kad mi se lice izvije od gorčine od sorte koja bi trebala biti kvalitetna, a meni je bila samo suha. Kaže tada da sam najslađe biće koje je ikad vidio. Ja mu kažem da znam biti i opasan. Tada obično ne spavamo.

Rekao je da me vodi na ljetovanje na Siciliju, a ja sam odgovorio da za to trenutno nemam novca. Rekao mi je da ne budem smiješan, sve će naravno platiti on.  Ja sam se nasmiješio  i odbio i nisam popustio čak ni dok mi je ljubio uši, a miris njegove kože mi se zavlačio duboko u onaj centar u mozgu koji ti govori da si pronašao pripadnost.

Moj dečko ima prijatelje koji vole ona pića koja konobar donese u velikoj kanti napunjenoj ledom. Ponašaju se kao da su već odavno odrasli i kao da o životu znaju sve, no zapravo su dragi. Trude se razgovarati sa mnom, ali svaka se moja replika sramežljivo izgubi između mojih usta i poda u koji uporno gledam dok im odgovaram. Pitam se govore li međusobno o meni iste stvari koje ja u sebi mislim o njima. On se pravi kao da granice među nama ne postoje, a meni je tada drago što je naivan i što je zaljubljen, ali nije mi drago što izdahnem od olakšanja svaki put kad izađem iz njegova svijeta.

On je snažan i nevin baš poput mene i vjerojatno sam se zbog toga zaljubio u njega. Njegove su usne pune kao i mišići ruku kojima me stišće kad stojimo jedan pred drugim. Njegov je osmijeh iskren, a očima promatra svijet kao da ga se ne boji jer mu nitko nikad nije rekao da postoje i stvari koje nisu uvijek lijepe. Ja znam da on mene štiti, ali on ne zna da i ja štitim njega. On isto tako ne zna da smo previše različiti da bismo imali budućnost, a možda bismo je stvarno i imali kad to ne bih znao niti ja.